ПРИПРЕМА САВА ЦЕНТРА ЗА РЕКОНСТРУКЦИЈУ ОД 60 МИЛИОНА ЕВРА

Сава центар уочи реконструкције Фото: Београдске

У Сава центру у току су припремни радови за комплетну реконструкцију тог објекта која би ускоро требало да почне.

Oбнова у коју ће минимум бити уложено 60 милиона евра, између осталог подразумева одвајање конгресног, пословно-комерцијалног и културног дела тако да не ометају рад једни других, већ да чине синергију у привлачењу будућих клијената.

То су у разговору за Танјуг навеле Кристина Миросављевић, генерална директорка Сава центра и Катарина Гајић, директорка изградње у компанији „DELTA REAL ESTATE“ истичући да се Сава центру неће мењати намена, већ да је циљ вратити му стари сјај.

Тај објекат, стар више од 40 година, компанија “Делта Холдинг” купила је од Града Београда у новембру прошле године за 17,5 милиона евра, у поступку јавног надметања где се јавила као једини понуђач.

АУТОРСКО ДЕЛО ПОД ЗАШТИТОМ

Према речима Гајић, у току је припрема објекта за почетак реконструкције што се, објаснила је, односи на изношење намештаја, старе опреме, архивских материјала, документације…

„Тамо постоји доста неке мобилне опреме, шанкова, пултова, кухињске опреме, лаких преградних зидова, иструлелих старих облога…све је то неопходно да што пре изнесемо. Када се стекну услови и добијемо неопходне сагласности, отпочећемо реконструкцију овог објекта”, навела је Гајић.

Истакла је изузетну сарадњу са Музејом града Београда и додала да су се у претходном периоду бавили конзервацијом уметничких дела, њиховим изношењем и одлагањем на адекватно и безбедно место.

Подсетила је да је Сава центар под заштитом Завода за заштиту споменика културе и ауторско дело, те да у је складу са тиме планирано да реконструкција отпочне уз сагласност Завода и аутора објекта, када се добију неопходне дозволе што се, како каже, очекује у скорије време.

„Имамо веома амбициозан план, мада је незахвално прогнозирати колико ће трајати радови на реконструкцији Сава центра, али наш план је свакако да трају две године”, навела је Гајић.

Радови ће се, појашњава, изводити у фазама од којих прва подразумева енергетску санацију фасадног омотача како би, додала је, Сава центар коначно добио адекватну фасадну љуску која ће спречити даље прокишњавање и урушавање објекта, уз одговарајућу термичку заштиту у складу са свим правилима енергетске ефикасности.

ПРВО ОБНОВА ФАСАДЕ

Након тога, навела је, уследиће фаза дубље реконструкције објекта што подразумева веома специфичне радове као што су ојачавање конструкције објекта по важећим сеизмичким прописима, инсталацију најмодернијих аутоматизованих система за грејање, хлађење и вентилацију објекта са клима коморама са високим степеном рекуперације ваздуха.

Осим тога, додала је Гајић, објекат ће у потпуности бити прилагођен свим савременим противпожарним прописима, а радови подразумевају и високо софистицирану аудио-видео опрему у смислу подршке за савремене конференције, модернизацију намештаја ради стварања бољег комфора, као и акустичка побољшања, пре свега у плавој сали.

„Према уговору, наша обавеза је да у овај објекат инвестирамо 50 милиона евра. Свесни смо да је реконструкција захтевна и незахвално је да прогнозирамо колико ће то улагање коначно бити, али сигурно да је то минимум 60 милиона евра”, истакла је Гајић.

Генерална директорка Сава центра Кристина Миросављевић наводи да у тај објекат, од када је саграђен, ништа није улагано и истиче да, када га је компанија “Делта Холдинг” купила, никада идеја није била да му се мења намена.

„Желимо да задржимо све оно по чему је Сава центар познат с тим што желимо да му вратимо стари сјај, јер заиста желимо да Београђани опет имају објекат за понос у који ће моћи да долазе готово свакодневно”, нагласила је Миросављевић.

Навела је да је објекат у веома лошем стању и да није одговарао савременим захтевима конгресних организатора, организатора пословних скупова због чега је, каже, план да се простор комплетно реновира.

„Планирамо да задржимо све оно по чему је Сава центар препознатљив, да задржимо његову намену с тим што ћемо конгресни, пословно-комерцијални и културни део распоредити тако да не ометају рад једни других већ да чине синергију у привлачењу клијената”, закључила је Миросављевић.